Klasično uslovljavanje je oblik učenja u kome pas povezuje dva stimulusa koja se redovno javljaju zajedno. Posle nekog vremena neutralan stimulus počinje da izaziva istu reakciju kao stimulus sa kojim je uparen. Ovaj mehanizam ne zavisi od ponašanja psa, već od toga koji događaj najavljuje koji.
Fioka koja je počela da znači šetnju
Zvuk otvaranja fioke sa povocima u početku psu ne znači ništa. Posle tog zvuka, međutim, redovno sledi šetnja, a šetnja izaziva radost. Posle nekog vremena pas skače i trči ka vratima čim čuje fioku, iako povodac još nije ni izvađen.
Na isti način nastaju i neprijatne veze. Ključevi automobila koji su najavljivali odlazak kod veterinara, ili kofer koji je najavljivao razdvajanje, mogu da počnu sami po sebi da izazivaju napetost.
Otkriće koje je počelo od pasa
Ruski fiziolog Ivan Pavlov opisao je ovaj oblik učenja upravo na psima. U jednom od njegovih ogleda pas je više puta čuo zvuk metronoma, a odmah zatim dobijao hranu. Posle toga je sam zvuk metronoma počeo da izaziva lučenje pljuvačke, kao da je u pitanju hrana.
Klasično ili operantno: najava ili posledica
Klasično uslovljavanje se često meša sa operantnim. Kod klasičnog uslovljavanja pas uči da jedan događaj najavljuje drugi, bez obzira na to šta sam radi. Kod operantnog uslovljavanja pas uči da njegovo ponašanje donosi određenu posledicu.
Kada pas trči ka vratima na zvuk fioke, to je pre svega klasična veza. Kada sedne jer je naučio da ga sedenje dovodi do šetnje, to je operantna. U stvarnom životu ova dva procesa gotovo stalno idu zajedno.
Zabluda: „To je samo refleks, nema veze sa emocijama“
Mnogi klasično uslovljavanje zamišljaju kao mehaničku reakciju, poput pljuvačke na zvuk. Kod pasa se kroz isti mehanizam uče i emocije: radost, napetost i strah. Zato je klasično uslovljavanje osnova rada na emocijama, a ne samo na ponašanju. Na njemu počiva kontrauslovljavanje, u kome se namerno menja emocionalna reakcija psa na određeni stimulus.
Kako da pazite šta vaši postupci najavljuju psu
- Obratite pažnju na to šta u vašoj kući najavljuje neprijatne događaje, jer pas te najave pamti.
- Neka prijatne stvari dolaze posle onoga što pas ne voli, a ne pre. Redosled određuje vezu.
- Ako poslastica redovno najavljuje nešto neprijatno, kao što je sečenje noktiju, i sama poslastica može da postane znak za napetost.
- Marker signal dobija značenje upravo ovim putem: reč ili klik postaju važni jer ih redovno prati nagrada.
Da li pas mora da „hoće“ da bi nastala klasična veza?
Ne mora. Veza nastaje sama od sebe kada se dva događaja dovoljno puta jave zajedno. Zato pas uči i ono što mu niko namerno ne pokazuje.
Povezani pojmovi: Šta je operantno uslovljavanje, Šta je kontrauslovljavanje, Šta je marker signal
Izvori:
- Pavlov I. P. (1927). Conditioned Reflexes: An Investigation of the Physiological Activity of the Cerebral Cortex (prevod G. V. Anrep). Oxford University Press, predavanje II. Link
