Vlasnik nas često pita, otvoreno ili prikriveno, jedno te isto pitanje, samo drugačije formulisano: „Za koliko treninga će ovo biti gotovo?“ Pitanje dolazi iz sasvim razumljivog mesta: želi rok, broj, nešto opipljivo za šta se može uhvatiti dok prolazi kroz nešto što mu je teško, možda i iscrpljujuće. Ali odgovor koji dajemo retko je broj. Odgovor je opis procesa, jer promena kod psa ne funkcioniše kao jednokratan događaj koji se dogodi i posle kog je „gotovo“.
To ne znači da nemamo strukturu, ni da je proces nejasan ili nasumičan. Naprotiv: proces koji vodimo ima vrlo jasan oblik, sa četiri prepoznatljive, povezane faze. Ono što nema jeste fiksan datum završetka, jer sama priroda onoga što gradimo (stabilnost, kako smo je definisali u prethodnom tekstu) nije nešto što nastaje u jednom trenutku. Nastaje kroz taj proces, korak po korak.
Zašto promena nije jedan događaj
Kad razmišljamo o promeni na način na koji to čini popularna kultura, lako zamislimo dramatičan trenutak preokreta: pas koji se plašio ljudi odjednom prestaje da se plaši, kao da je nešto u njemu prevrnuto poput prekidača. Ta slika je privlačna jer je jednostavna, ali ne odgovara onome što se stvarno dešava u nervnom sistemu bilo kog živog bića, psa ili čoveka.
Ono što se stvarno dešava jeste postepeno pomeranje: pas koji je nekad reagovao intenzivno na prisustvo nepoznate osobe počinje da reaguje malo manje intenzivno, zatim malo brže se smiruje nakon te reakcije, zatim počinje da toleriše malo veću blizinu pre nego što uopšte reaguje. Nijedan od tih koraka sam za sebe ne izgleda kao „rešen problem“. Ali zajedno, nizani jedan za drugim, oni čine put od mesta gde je pas bio do mesta gde želimo da bude. Prekidača nema. Ima samo puta, i taj put ima svoje faze.
Prva faza: razumevanje
Sve što smo obradili u prethodnim tekstovima ovog serijala (da ne posmatramo ponašanje odvojeno od konteksta, da tražimo uzrok, ne samo simptom) jeste sadržaj ove prve faze. Pre nego što bilo šta preduzmemo, moramo znati sa čim radimo. Šta pokreće ovo ponašanje, u kojim okolnostima se javlja, koje emocionalno stanje stoji iza njega. Bez ovog koraka, sve što sledi gradi se na pretpostavci, ne na znanju, a pretpostavka je nepouzdan temelj za bilo šta što treba da izdrži.
Druga faza: struktura
Kad razumemo šta se dešava, sledeći korak nije odmah trening u užem smislu: vežbe, komande, ponavljanje. Sledeći korak je organizacija okolnosti tako da olakšamo ono što dolazi posle. To znači promenu okruženja, upravljanje distancom od onoga što psa uznemirava, uklanjanje ili smanjenje prilika da se neželjeni obrazac ponovo pojača pre nego što smo uopšte stigli da radimo na njemu. Struktura je scenografija na kojoj se sve ostalo odvija: bez nje, čak i najbolje osmišljen trening odvija se u haotičnim uslovima koji mu otežavaju uspeh.
Treća faza: trening
Tek sad, sa razumevanjem uzroka i sa strukturom koja olakšava proces, dolazimo do onoga što ljudi obično zamišljaju kad čuju reč „trening“: postepeno građenje novog, poželjnijeg obrasca ponašanja kroz dosledno iskustvo. Ovde se dešava učenje, u svakom pojedinačnom pokušaju, u svakom ponovljenom, malo drugačijem susretu sa istim izazovom. Svaki od tih pokušaja jeste jedan mali komad iskustva koji se nadovezuje na prethodni, gradeći postepeno sve pouzdaniju vezu između situacije i novog, poželjnijeg odgovora. Učenje nije odvojen korak koji dolazi pre ili posle treninga: ono je ono što se u treningu zapravo dešava, iz pokušaja u pokušaj.
Četvrta faza: stabilizacija
Ono što je naučeno u kontrolisanim uslovima treninga mora zatim biti provereno, ponovljeno i učvršćeno u sve raznovrsnijim, sve manje kontrolisanim situacijama, sve dok ne postane dovoljno pouzdano da opstane i bez naše stalne pomoći. Ovo je faza u kojoj se sakuplja stvarno iskustvo iz svakodnevnog života, ne samo iz vežbi, jer tek kad novo ponašanje izdrži test stvarnog sveta, sa svim njegovim distrakcijama i iznenađenjima, možemo reći da je promena zaista postala deo psa, ne samo nešto što smo uspešno demonstrirali u jednoj, kontrolisanoj sesiji.
Zašto ove četiri faze moraju ostati povezane
Lako je zamisliti da bismo mogli preskočiti neku od ovih faza kad nam se žuri, ili kad nam se čini da smo već dovoljno razumeli problem. Ali svaka faza postoji jer sledeća faza bez nje gubi svoj temelj. Trening bez prethodnog razumevanja lako postaje mehaničko sprovođenje vežbi bez jasnog cilja. Struktura bez razumevanja lako postane pogrešno postavljena, sprečavajući stvari koje uopšte nisu bile problem. Stabilizacija bez dovoljno treninga pokušava da učvrsti nešto što još nije dovoljno naučeno da bi izdržalo pritisak svakodnevnog života.
Zato kad opisujemo proces promene, ne opisujemo ga kao listu opcija od kojih možemo birati prema raspoloženju. Opisujemo ga kao lanac u kom svaka karika nosi one koje dolaze posle nje. Ako preskočimo ili požurimo kroz jednu, cela konstrukcija postaje slabija, čak i ako to na prvi pogled ne izgleda tako.
Zašto ovo menja pitanje „za koliko“
Kad vlasnik pita koliko će trajati, ono što zapravo pita jeste kad će stići do stabilizacije: do te poslednje faze, gde je novo ponašanje postalo pouzdano dovoljno da više ne zahteva stalnu, aktivnu pažnju. Ali brzina kojom se do tamo stiže zavisi od toga koliko je ozbiljno prva faza, razumevanje, bila urađena, koliko je dobro postavljena struktura, koliko doslednog iskustva je pas imao priliku da sakupi u fazi treninga. Nema fiksnog broja jer nijedan od ovih koraka nema fiksno trajanje: svaki pas, svaka istorija, svaka porodica donosi svoju sopstvenu brzinu.
Ono što možemo obećati nije rok. Ono što možemo obećati jeste da nećemo preskočiti nijednu od ove četiri faze, jer upravo njihova povezanost, ne brzina kojom kroz njih prolazimo, jeste ono što na kraju gradi promenu koja stvarno izdrži.
Zašto ovaj redosled nije proizvoljan
Vredi reći i zašto su ove četiri faze poređane baš ovim redom, ne nekim drugim. Svaka sledeća faza koristi ono što je prethodna izgradila. Struktura bez razumevanja rizikuje da bude usmerena na pogrešnu stvar. Trening bez strukture troši mnogo više truda na savladavanje haosa nego na samo učenje. Stabilizacija bez dovoljno kvalitetnog treninga pokušava da učvrsti nešto što je još uvek krhko, i najčešće se raspadne pod prvim ozbiljnijim pritiskom svakodnevnog života.
Zato kad neko pita da li možemo „preskočiti direktno na trening“ jer im se čini da već znaju u čemu je problem, naš odgovor ostaje isti: možemo, ali rizikujemo da gradimo na temelju koji nismo proverili. Iskustvo nas je naučilo da ono što se čini kao gubitak vremena na početku (pažljivo razumevanje, promišljena struktura) na kraju štedi mnogo više vremena nego što ga troši, jer sprečava potrebu da se kasnije vraćamo i ispravljamo ono što je bilo pogrešno postavljeno od samog starta.
Šta ovaj okvir znači za tekstove koji slede
Ove četiri faze (razumevanje, struktura, trening, stabilizacija) nisu samo apstraktan opis. One su mapa za ostatak ove celine serijala. U narednim tekstovima produbljujemo svaku od njih posebno: zašto razumevanje mora doći pre treninga, zašto ne postoji jedno rešenje za svakog psa, zašto promena ponašanja nije isto što i njegovo potiskivanje, zašto emociju ne možemo zaobići, i zašto stabilnost, kao što smo već rekli, dolazi tek na kraju, nikad na početku. Svaki od tih tekstova je bliži pogled na jednu kariku lanca koji smo ovde predstavili u celini.
Prethodno u seriji: Šta znači stabilan pas. Svi tekstovi serije: Kako 5Zona razmišlja.
