Pas koji ne voli druge pse

U radu sa vlasnicima pasa jedno pitanje se često ponavlja:

„Zašto moj pas ne voli druge pse?“

Ovo ponašanje može delovati zabrinjavajuće, posebno kada se pojavi tokom šetnje, u parku ili pri susretu sa nepoznatim psima. Međutim, važno je odmah naglasiti jednu ključnu stvar: pas koji ne voli druge pse nije nužno „problematičan pas“. Mnogo češće je reč o nesigurnosti, nedovoljnoj socijalizaciji, pogrešnim iskustvima ili nerazumevanju pseće komunikacije.

U ovom tekstu ćemo zajedno, korak po korak, objasniti zašto se ovakvo ponašanje javlja i kako mu pristupiti na smiren, stručan i odgovoran način.

Šta zapravo znači da pas „ne voli druge pse“?

Kada vlasnici kažu da njihov pas ne voli druge pse, obično misle na jedno od sledećih ponašanja:

• lajanje i povlačenje na povocu
• ukočeno telo i intenzivno gledanje
• režanje ili pokušaj nasrtanja
• izbegavanje kontakta i skrivanje iza vlasnika

U etologiji se ovakvo ponašanje najčešće opisuje kao reaktivnost ili socijalna nesigurnost, a ne kao „mržnja prema drugim psima“. Drugim rečima, pas ne reaguje zato što želi konflikt, već zato što pokušava da ga izbegne ili ne zna drugačije.

Uloga socijalizacije u ranom periodu

Period između treće i četrnaeste nedelje života smatra se ključnim za socijalni razvoj psa. U tom vremenu štene uči:

• kako izgledaju drugi psi
• kako se odvija komunikacija kroz govor tela
• kako da reguliše sopstvene emocije

Ako štene u tom periodu nema dovoljno pozitivnih iskustava sa drugim psima, kasnije može razviti nesigurnost. Ovo ne znači da je problem nerešiv. Psi uče tokom celog života, ali kasnije je potrebno više strpljenja i strukturisanog rada.

Loša iskustva ostavljaju snažan trag

Jedan neprijatan susret može promeniti način na koji pas doživljava druge pse.

U praksi se često susreće sledeća situacija:

Mladi pas prilazi drugom psu u želji za igrom, ali nailazi na grubu reakciju. Nakon toga počinje da reaguje već pri samom pogledu na druge pse.

Ovakva reakcija nije tvrdoglavost niti „dominacija“. To je oblik učenja kroz iskustvo.

Pas pamti emociju, ne događaj.

Ako je emocija bila intenzivna, reakcija će se ponavljati sve dok pas ne stekne nova, pozitivna iskustva.

Pogrešna tumačenja ponašanja

Jedan od najčešćih razloga pogoršanja problema jeste pogrešno tumačenje signala koje pas šalje.

Na primer:

• Pas se ukoči, uspori kretanje i skrene pogled.

Mnogi vlasnici tada pokušavaju da ga „ohrabre“ povlačenjem ka drugom psu. Međutim, u psećem jeziku to je signal nelagodnosti.

U literaturi o psećoj komunikaciji, posebno u radu Turid Rugaas, ovi signali se nazivaju signali smirivanja i predstavljaju pokušaj psa da izbegne konflikt.

Kada se ti signali ignorišu, pas prelazi na intenzivnije reakcije.

Uticaj povoca na ponašanje

Vrlo često se problem pojavljuje isključivo na povocu. To nije slučajno.

Povodac:

• ograničava kretanje
• sprečava prirodnu komunikaciju
• povećava osećaj nesigurnosti

Pas tada nema mogućnost da koristi prirodne strategije izbegavanja konflikta, kao što su:

• polukružno prilazak
• udaljavanje
• usporavanje kontakta

Zbog toga dolazi do naglog povećanja napetosti.

Kratak primer iz prakse

U radu sa jednim dvogodišnjim mešancem problem se pojavljivao isključivo tokom šetnje. Pas je lajao na sve pse koje vidi.

Posmatranjem je uočeno:

• telo ukočeno
• rep spušten
• povodac stalno zategnut

Nakon promene načina vođenja povoca i postepenog povećanja distance, reakcije su počele da se smanjuju već tokom druge nedelje rada.

Zašto prisila ne daje rezultate?

Kada se vlasnik suoči sa ovakvim ponašanjem, prirodna reakcija je pokušaj kontrole.

To može uključivati:

• naglo povlačenje povoca
• verbalno kažnjavanje
• fizičko korigovanje

Problem je što takav pristup ne rešava uzrok.

Pas tada uči samo jedno:

• Prisustvo drugih pasa znači dodatni stres.

Kako započeti proces promene?

Rad sa psom koji ne voli druge pse zahteva plan. Najvažniji prvi koraci su:

1. Posmatranje bez intervencije

Nekoliko dana posmatrajte:

• na kojoj udaljenosti pas reaguje
• da li reaguje na sve pse ili samo na određene
• kako izgleda njegovo telo pre reakcije

Ovo je temelj daljeg rada.

2. Kontrola distance

Distanca je najvažniji alat u radu sa reaktivnim psima. Ako pas reaguje na 10 metara, rad počinje na 20. Tek kada pas ostane opušten, distanca se postepeno smanjuje.

3. Stvaranje pozitivnih asocijacija

Svaki miran pogled na drugog psa treba povezati sa nečim prijatnim:

• poslasticom
• igrom
• smirenim glasom

Cilj je promena emocionalnog doživljaja.

4. Strpljenje i doslednost

Promena ponašanja nije linearna.

Biće dana kada će pas reagovati više nego ranije. To ne znači da nema napretka. To znači da proces traje. Individualnost pasa je ključna. Ne postoji univerzalni model ponašanja.

Neki psi:

• ne vole blizak kontakt
• preferiraju komunikaciju na distanci
• biraju samo određene pse

To je potpuno prirodno.

Uloga vlasnika u procesu

Psi veoma precizno čitaju emocionalno stanje vlasnika.

Napet povodac često znači napeto telo. Napeto telo znači signal opasnosti. Zato rad sa psom gotovo uvek uključuje i rad sa vlasnikom.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Ukoliko se javljaju:

• pokušaji ugriza
• nagle eskalacije bez upozorenja
• dugotrajno pogoršanje ponašanja

preporučuje se rad sa edukovanim kinologom ili stručnjakom za ponašanje pasa.

Razumevanje pre kontrole

Pas koji ne voli druge pse ne pokušava da bude „težak“. On pokušava da se snađe u situaciji koju ne razume ili u kojoj se ne oseća sigurno. Kada počnemo da posmatramo ponašanje kroz emociju, a ne kroz etiketu, otvara se prostor za stvarnu promenu. Doslednost, smiren pristup i razumevanje pseće komunikacije najvažniji su koraci u tom procesu.

Alek.B. @5Zona